Slabo ovih dana ubacujem tekstove na blog jer se uglavnom držim starog, dobrog pisanja na papir. I nekako, ne vidim svrhu u prebacivanju tih stvari na kompjuter, jer time kao da gube nešto svoje, kao da postoji neka veća doza iskrenosti u plavoj boji na običnom papiru nego u nekoliko crnih piksela na ekranu. Takođe, kada ponovo iščitavam te redove, osjetim mnogo više toplote, gledam preškrabane redove, prekrižene izraze i tačno znam kako je išla moja misao, šta mi je tačno gdje zasmetalo, osjećam se kao da sam ponovo u tom trenutku u kojem sam pisao te riječi. Kada nešto zapisujem na kompjuteru, te mogućnosti nemam. Jedino za šta ga treba koristiti je prenošenje konačne verzije, i ispravljanje nekih sitnih greščica. Ali čak i to me ne privlači trenutno, ne želim da svojim mislima stavljenim na papir oduzmem dio njihove duše prebacujući ih u digitalnu formu. Ne znam odakle mi sad takvo osjećanje ali eto. S druge strane, trenutno pišem neke stvari koje su prekratke čak i za blog, a uz to su i nepovezane. Možda kad se nagomilaju stavim ih sve pod jedan tekst „Misli“ ali otom potom.