On The Road Again

Napomena: Tekst je blago zastario, ali nisam bio u mogućnosti ranije da ga stavim, pa rekoh sada da to učinim, nije od zgoreg. Pozdrav svima :)

Zaista me dugo nije bilo, prvo zbog ličnih a onda zbog tehničkih problema.Toliko toga se izdešavalo i toliko toga treba reći, i gdje je sad problem? Problem je odakle početi, kako prepričati sve što sam ti htio reći, i nadam se da ne smeta što vam se obraćam sa“ti”, jer nekako mi je to prirodnije i jednostavnije, zato što se obraćam svakom od vas ponaosob. Pa kako da nadoknadimo propušteno vrijeme? Mislim da je najbolje da to uradimo u skladu sa naslovom, jednom malo dužom vožnjom. Još zamislimo da ja imam neki malo stariji, a sasvim dobar automobil, recimo Porše 911 turbo iz 1988 godine. Lagano okretanje ključa, automobil se pali i krećemo u vožnju, recimo crnogorskom obalom, iz Bara prema Tivtu, ulice su iz nekog razloga puste (biće da je neki miting u toku) a na radiju ide Auberge od Kris Rie. Sasvim prigodna muzika za vožnju složićeš se. Zašto me nije bilo, čujem nestrpljivo pitanje. Pa, prvenstveno jer nisam imao želju da se izražavam u ovoj, ipak ograničenoj formi, koja je bila suviše zatvorena za ono što sam pisao jedno vrijeme. Trenutno radim na priči, koja prijeti da preraste u novelu ili roman, vidjećemo još. Prvo sam htio da pišem dramu ali shvatio sam da mi je veoma naporno da smišljam gomilu dijaloga te sam ideju lagano transformisao u čistu prozu i možda jednog dana bude nešto od toga, nešto vrijedno čitanja, svakako ja sam optimista. Kao što vidiš, čitaoče stavljati roman na blog nije baš logično te je to prvi razlog zašto me nije bilo (čuj pjesmu, When Love Came to Town od B.B. Kinga). A ono što sam pisao osim toga su bile ili kratke misli (za razliku od priče koja je prevelika, misao je premala da se kači ovdje) ili pjesme. Otkud pjesme, pitaš me? A oni koji me bolje poznaju, vjerovatno sad slažu potpuno zblanutu facu, čudeći se, otkud da se ja vežem za poeziju, ja koji je nikad nisam nešto pretjerano volio. Pa eto, nužda me natjerala, šta da kažem, to je sasvim dobar način da se čovjek isprazni (u pozadini se mijenja pjesma i ide Brus Springstin – Bobby Jean), da u jednoj slobodnoj formi (ne mogu ja da se uglavljujem u rime, a vjerovatno nemam ni dara za to) izbaci misli koje ga opterećuju, osjećanja koja ga muče i sve što ide uz to. Poezija je svakako zanimljiva forma i drago mi je da sam se i time, makar nakratko bavio. Možda bude prilike da i ti to pročitaš, štaviše u jednom trenutku bi mi bilo drago da to uradiš. Nećeš se iznenaditi da je to došlo iz neke ljubavne muke, ali ja radije ne bih dalje o tome, ako nešto bude od ovih pjesama jednog dana onda će i ta priča biti saznata. Prebacujem stanicu kad ono Nik Kejv – Hold on to yourself, jesi slušao novi album? Meni se mnogo sviđa, a i koncert će uskoro, kupio sam karte, greška bi bila to propustiti. Sviđaju mi se ovi prvi stihovi “Does Jesus only love a man who loses?”, zaista interesantno pitanje i mislim da će neki budući tekst biti o tome, ustvari nečemu sličnom a podjednako zanimljivom, makar za mene. Takođe treba nešto napisati o Lazaru i kako kopa (Dig, Lazarus, Dig!!! novi Kejvov album) a takođe vam moram preporučiti u jednom tekstu i Voz za Dardžiling, simpatičan filmić, vrijedan jednog gledanja. Šta sam još radio? Izlazio, pio, čitao Kortasara s jedne, a Jaspersa sa druge strane. I tako, mogao bi ti još svašta pričati al eto, nadam se da mi ne zamjeraš što me dugo nije bilo a biće me često ubuduće, uvode mi adsl za par dana. Za kraj na radiju kreće Wish you were here te sav razgovor prestaje.