Simfonijski orkestar RTS izvodi filmsku muziku

Mnoge stvari sam u životu želio i nadao se da ću nekad vidjeti, iskusiti, uživati u njima al ovo je vjerovatno jedna od malobrojnih koje sam želio al sumnjao da ću ikad imati prilike da vidim. A to je živo izvođenje nekih od omiljenih kompozicija filmske muzike od strane simfonijskog orkestra. Ipak nekad su najneočekivanije stvari najbolje, što ovaj primjer potvrđuje. Imao sam sreće da čujem za ovaj događaj prilikom nekih reklama na televiziji (a televiziju maltene ni ne gledam te je ovaj splet događaja još srećniji) i odlučio sam da obavezno idem. Simfonijski orkestar RTS-a pod vođstvom Antonije Džoj Vilson nam je za ovu priliku spremio neke od najboljih radova Džejmsa Hornera (Titanik i par numera u uvertiri), Džona Vilijamsa (Park iz Doba Jure, Zvezdani Ratovi: Imperija Uzvraća Udarac i Zvezdani Ratovi: Fantomska Pretnja), Hansa Cimera (Gladiator), Hauarda Šora (Gospodar Prstenova), Endru Lojd Vebera (Evita) i Klausa Badelta (Pirati s Kariba). Svi imamo svoje favorite u filmskoj muzici, te je teško i odabrati najbolji repertoar (najveši je falio veliki Enio Morikone) ali ovaj je bio veoma dobar. Počelo je prvim stavom uvoda u Zvezdane Ratove što je automatski izmamilo osmjehe na licima i mlađe i starije populacije koja je bila u nikad punijem Kolarcu i vjerovatno je većina instinktivno zamislila kultna žuta slova kako opisuju šta je prethodilo filmu. Prelazi se na Titanik i svima poznatu My Heart Will Go On (koji bez dosadnog glasa Selin Dio zvuči jako dobro), i na još par tema iz pomenutog filma. Onda povratak na pređašnje uživanje, Imperija uzvraća udarac i raznovrsne teme iz tog filma završene sa veoma moćnim imperijalnim maršem (ili što bi neke nazvali dart vejder tema), publika aplaudira tolikom silinom da su nakon toga svi duvali u svoje dlanove. u sledećih petnaestak minuta orkestar nam je dočarao teme koje prate borbe gladijatora i pojavljivanje dinosaurusa (mada su kompozicije iz “Parka iz Doba Jure” bile najdosadnije) te smo došli i do pauze. Nakon povratka orkestra počastili su nas sa muzikom iz Gospodara Prstenova i glavnom temom Družine Prstena. Malo ko da nije gledao ovu trilogiju te su se svi smješkali uz divne kompozicije Hauarda Šora dok je za poslednju numeru (Razbijanje družine) na scenu izašao i jedan ženski vokal, koji nije bio savršen ali je svakako uticaj na još veće uživanje publike. Evitu je potpuno pokvario drugi ženski vokal na sceni koji je, na lošem engleskom, izvodio Don’t Cry For Me Argentina ali u kompozicijama iz ovog filma se izdvaja Buenos Aires tokom koje su perkusionisti došli do izražaja i plesali dok su izvodili južnoameričke ritmove. Lijepo je bilo vidjeti da i muzičari uživaju koliko i publika. Pirati s Kariba su pravo iznenađenje večeri za mene jer nisam zapamtio muziku u tom filmu a ona je prosto odisala morem, mačevanjem, topovima i naravno piratima. Toliko je vjerno presena ta atmosfera da smo tražili Džoni Depa po sali i šaputali “argghhh ovo je baš dobro”. Za kraj je ostavljena Fantomska Pretnja, filmski najslabiji ali muzički najbolji dio iz sage o Zvjezdanim Ratovima. Za ovu priliku su izabrane veselije teme, što je pogotovo bilo interesantno prilikom izvođenja Augie’s Great Municipal Band kada su članovi orkestra u glas pjevali i potpuno iznenadili sve u sali, malo je falilo da im se publika pridruži. Kao poslednja kompozicija izvedena je Duel of the Fates (po meni jedna od najboljih filmskih kompozicija uopšte) i malo je reći da je zvučala savršeno. Salom se prolomio gromoglasan aplauz, te je orkestar vraćen dva puta na bis, mada je publika tražila da izađu i treći put (ali to ne baca sijenku na čitav doživljaj). Mogu samo konstatovati da je događaj bio odličan, bilo je par stvari koje su mogle biti bolje ali ne treba sitničariti već dati punu podršku ovakvim stvarima, jer teško da ima osobe koja je iz Kolarca izašla bez osmjeha na licu i koja nije uživala do maksimuma. Nadam se samo da će organizatori i orkestar ovo ponoviti sa istim ili drugim repertoarom ali i sa horom i možda u nekoj većoj sali.