Ova igra sa kartama za mene predstavlja svojevrsnu maniju. Jako često na kompjuteru imam otvoren jedan prozor u kome slažem pasijans. Koristi mi da se fokusiram i da mi okupira misli u raznim situacijama, recimo kada pričam s nekim preko neta ko sporo piše, umjesto da gledam u odgovor i pitam se šta će taj neko reći, jednostavno razmišljam šta da radim sa kartama. Misli ostaju fokusirane tamo gdje treba, zato što ih treba zauzdati od lutanja u tom trenutku, svi srećni i zadovoljni. Nažalost, nekad se pretvori u fiksaciju te mjere da dok ne zatvorim makar jednu igru neću da odem da radim ono što bi stvarno trebao. Kada to osjetim, obrišem ga sa kompjutera i tako par mjeseci prođe, pa nanovo. Ne pušim, te je to neka moja borba sa cigaretama, recimo.
Danas dok sam slagao jedan pasijans tako palo mi je nešto na pamet – to je jedna od rijetkih igara koje praktikujem u kojoj je nekad jednostavno nemoguće pobjediti. Desi se da se karte izmješaju tako da, šta god ja uradio, nema šanse da pobjedim. I za razliku od drugih igara, naročito onih koje su popularne danas (industrija video igara je davno premašila zaradu Holivuda) jako dobro oslikava život. Prethodni tekst je bio naslovljen „Bespomoćnost“. Pasijans s vremena na vrijeme biva inkarnacija bespomoćnosti.
Na engleskom se pasijans kaže „solitaire“ što znači samoća, samica, sam. Reklo bi se da vam je to dovoljno da pretpostavite da je pasijans zvanična igra svih gotičara i emo klinaca. Šalu na stranu, na određen način, pasijans je jedna vrlo korisna igra kada se ovako shvati. Razlog tome su ove dvije stvari. S jedne strane, život vam nekad tako izmješa karte da vi, koliko god puta ponavljali tu partiju jednostavno ne možete da dobijete, da vam svaki pokušaj pritiskanja dugmeta „undo“ i pokušaja neke druge kombinacije ne može upaliti, u svakom slučaju ste izgubili. Tu su i situacije u kojima ste sigurni da ste pobjedili, da treba samo da se obrnu dvije karte i sve je kako valja. Ali, u tom trenutku shvatate da vam je nemoguće doći do tog završnog poteza. Sve ste dobro uradili ali nema načina za pobjedom, ne da vam se da završite, stavite tačku na i bez čega je cio pokušaj obesmišljen. Tada se treba pomiriti i ići na drugo miješanje, možda bude bolje. S druge strane, u svim takvim situacijama samoća je suštinska, tu ste vi i špil karata, odnosno životne okolnosti. Mogu vam ljudi svašta savjetovati, podnositi dio vašeg bola ili na neki drugi način pomagati, na kraju ste ipak sami. Na taj način je pasijans (solitaire) jedna dobra metafora života. I treba ga igrati. Treba se potsjetiti na one strane u životu koje su ružne, na trenutke kada možemo računati samo na sebe, na bezizlazne situacije, na poraz.
Možda će se neko zbuniti i zapitati šta se dešava sa mnom? Na ovim stranicama nije bilo prilike da se pročita nešto istinski pesimistično. Ako se ko brine, nema potrebe. Podjednako sam optimističan, srećan i naoružan nadom kao u poslednje vrijeme, samo sam smatrao da moram i ja da potsjetim na ove stvari. Uzevši u obzir prilično nemoguć scenario da neko čita samo ove redove, mogao bi pomisliti da je život mnogo ljepši, srećniji nego što jeste, da je ispunjen pravednicima i da samo trebamo zakoračiti u njega i sve će biti u redu. Nije tako, svi to znamo. I niko od nas nije istinski pravednik, na svakoga bi mogli zakačiti neku grešku koju nije okajao ako bi dovoljno dobro zagrebali. Svijet je loš, zato što ga loši ljudi kvare a dobri ljudi ne rade dovoljno. Pritom smo svi krivi. U tome je moja poenta, treba odigrati poneku nemoguću partiju pasijansa, izgubiti, pokušati ponovo, izgubiti. Ako želimo da se borimo “protiv negativnog” moramo duboko da pogledamo u negativno i vidimo šta je. Treba vidjeti ružno lice političara da bi se postal revolucionarem, obratiti pažnju na tugu onih kojima je zakinuta pravda da bi postal idealista, patiti da bi se moglo iskreno voljeti. Nije pravi poraz ne zatvoriti pasijans, pravi poraz je ugasiti program i misliti da je nemoguće dobiti. Poraz je pasti u prašinu i ne ustati, već izgubiti nadu i postati pesimista. Optimizam, nada, sve protiv negativnog uvijek, ali bez zaboravljanja šta negativno jeste, koliko je poraz čest a koliko pobjeda dragocjena. Odoh sada da zatvorim jednu partiju.
Нема коментара:
Постави коментар