Protiv Negativnog

понедељак, 22. новембар 2010.

Jedna misao o teoriji evolucije i njenom uticaju na čovječanstvo


            Prije nego što izložim šta ovdje želim reći, moram se ograditi – ne smatram sebe podobnim da pričam o jednoj kompleksnoj teoriji kao što je ova o evoluciji. Suviše je kontroverzna, ima previše razloga za i protiv, postoje njene mnogobrojne varijacije i siguran sam da je potrebno pročitati stotine, a vjerovatno i hiljade strana sitnog teksta (sa vrlo malo slika) da bi iko sebe mogao smatrati podobnim da priča o njoj. Time vam dajem i jedan savjet, time što ste pročitali neko crkveno saopštenje ili kreacionistički tekst, ili s druge strane neku novinsku vijest o evoluciji ili ne daj Bože, neki Dokinsov pamflet, niste postali ekspert za evolucionističku teoriju. Čak ni ako ste pročitali djelo koje je počelo čitavu priču „Porijeklo vrsta“, morate imati u vidu da je prošlo 150 godina i da je bezbroj tekstova koji kritikuju, dopunjuju, mijenjaju teoriju izašao u međuvremenu. Naravno, svako ima pravo na svoje mišljenje, ali ako je to mišljenje proizvod ograničenih saznanja, bolje je čuvati ga za sebe.

            Htjeli mi to priznati ili ne, činjenica je da je teorija evolucije u velikoj mjeri oblikovala društvo u kojem danas živimo. Teško je pričati o tome šta bi bilo kad bi bilo, ali nemoguće je ne vidjeti paralelu između opstanka najjačih i ideje o savršenosti arijevske rase. To bi bio jedan negativni primjer. Ima nasuprot toga dosta onih koji su pozitivni. Ja se poslednjih mjeseci bavim idejom napretka kroz istoriju, načinom na koji je tretirana kod različitih mislilaca, i na kraju krajeva imamo li pravo da zaključimo da postoji napredak, propadanje ili kruženje (ciklizam)? Ne mogu da izlažem ovdje išta od širine tog rada, jer će zauzeti nekih pedesetak strana ali moram jednu stvar koja mi je pala na pamet. Mada je ideja o napredovanju ljudske rase kroz vjekove postojala i prije Darvina, bilo iz nekih dobrih razloga, bilo i prostog nerazumjevanja, nakon njega je ideja napretka dobila pravi zamah kod običnog čovjeka.

            Koliko ja razumijem ideju evolucionizma, njen put je da od prostijih organizama stvori kompleksnija i samim tim bolja bića. Nadam se da će me neko ispraviti ako griješim, ali mene to navodi na zaključak da je ovo urađeno između ostalog zbog toga, da se pokaže da je čovjek najsavršenije biće, a onda dalje možemo regresivno zaključivati da su kompleksniji sisari bolji od prostijih, a kasnije „varijante“ nekog bića savršenije od njihovih predaka, recimo ptica od pra-ptice, arheopteriksa. Sad, da li je to Darvin sam napisao, ili neko posle njega, ili je to popularno-površno viđenje stvari, nisam siguran. Suština je da postoji ta pretpostavka/predrasuda da su bića koja kasnije dolaze na evolutivnoj ljestvici bolja od onih koja su im prethodila. Kada govorimo o kompleksnosti njihovog unutrašnjeg organizma ne sumnjam da je to tačno, ali ovdje trebati u vidu jednu drugu stvar. Ako kažemo da je ptica bolja od arheopteriksa, mi time poredimo dva bića koja su suštinski drugačija i govorimo nešto što možda nismo planirali da kažemo. U tom slučaju mi pretpostavljamo da je ptica daleko bolja „ptica“ u odnosu na to kakva je „ptica“ arheopteriks. To jeste tačno, ali je tema promašena. Arheopteriks je uvijek želio samo biti arheopteriks a nikad ptica, time nemamo prava da ih poredimo. Iz težnje da se pokaže kako je čovjek daleko ispred svih, došlo je do toga da poredimo neuporedivo.

            Sada bih želio da prikažem kako ovo utiče na društvo u cijelini. Vrlo nam je lako da potrčimo i zaključimo kako je ovo naše vrijeme daleko naprednije od nekog prethodnog. Ili makar da tvrdimo da se stalno smjenjuju razdoblja primitivnosti, veličine i dekadencije. Od prosvetiteljstva na ovamo to je jedna od omiljenih floskula nevezano čime se bavite i o čemu pričate. Vrsni istoričar i filozof Robin Kolingvud kaže da kada neki istoričar tvrdi za određeni period da je period mraka i dekadencije to ništa ne govori o tom periodu ili činjenicama kojima se koristio, već samo govori o tome kakva je osoba taj istoričar. Ne možemo reći da je današnja škola bolja od srednjovjekovnog manastira, kada taj manastir, iako je bio mjesto za obrazovanje, nije imao isti cilj kao današnja škola. Onaj evolutivni način razmišljanja nas dovodi do toga da stvari upoređujemo jedne s drugima iako nemaju baš mnogo blage veze. Danas mnogi očekuju kada čitaju neka klasična djela da nađu u njima priče o toleranciji, multikulturalizmu i demokratiji i onda olako zaključuju da su nekad pisci bili nazadniji jer nisu pričali o ovakvim stvarima. Nije lako stvari postaviti u pravi kontekst i sve klasifikovati onako kako bi trebalo. Na kraju krajeva, srednjovjekovni manastir nam je na određeni način, tim svojim obrazovanjem, dao jednog Dantea i samim tim on ima neku vrijednost. I taj manastir jedino možemo da poredimo sa današnjim bogoslovijama, a ne sa školama.

            Džon Stjuart Mil je rekao da bi svaka osoba radije bila nesrećni Sokrat nego zadovoljna svinja. Ali moramo ga dopuniti. Zadovoljna (ili bilo kakva druga) svinja će radije biti svinja nego Sokrat u bilo kom svom stanju. Određena životinja ne želi da bude neko drugo biće i mi ne treba da od nje to očekujemo niti da se upoređujemo. Isto to važi i za manastire ili bilo šta što možemo naći da prethodi našem vremenu. Ne želim time reći da ne postoji napredak (u nauci je očigledan) već da je jako teško odrediti šta napredak jeste i kada posmatramo društvo u cijelini da li ga uopšte ima? Ako želite reći da je pokazatelj napretka zubarska služba bićete u pravu. Ali, ako pokušavate reći da su ljudi napredovali zato što su danas srećniji, talentovaniji, bolji, to će biti jako teško dokazati. A ja i dalje mislim da je sreća daleko važnija od zubara, iako je istina da nam zdravi zubi mogu dati makar jedan promil sreće.

5 коментара:

JohnMay је рекао...

Koliko ja razumijem ideju evolucionizma, njen put je da od prostijih organizama stvori kompleksnija i samim tim bolja bića. Nadam se da će me neko ispraviti ako griješim, ali mene to navodi na zaključak da je ovo urađeno između ostalog zbog toga, da se pokaže da je čovjek najsavršenije biće, a onda dalje možemo regresivno zaključivati da su kompleksniji sisari bolji od prostijih, a kasnije „varijante“ nekog bića savršenije od njihovih predaka, recimo ptica od pra-ptice, arheopteriksa.

Daleko od toga da sam ikakav strucnjak za teoriju evolucije (a mogao bih da stavim i ogradu / izvinjenje -svestan da me to ne opravdava- sto iznosim misljenje koje niko ni ne trazi), ali mi se cini da su proizvodi evolucije bica koja su najbolje (najvise?) prilagodjena odredjenim / trenutnim uslovima koji postoje u zivotnoj sredini. Sad, da li su ta i takva bica (generalno gledano) naprednija od svih ili nekih svojih evolutivnih predaka, je nesto sto, IMO, uvek moze da se dokazuje i osporava. Htedoh reci jos nesto, al' izgubih sled misli.

Inace, dobre primedbe za kvalitativno poredjenje stvari iz razlicitih vremenskih perioda.

Stefan је рекао...

Nemam ja nista proti komentara ili kritika, stavise dobrodosli su.
Razumijem sta zelis da kazes i slazem se. Moguce je da nisam dovoljno dobro razgranicio u tekstu da je kvalitativno odredjenje evolucije nesto sto joj nisu dali biolozi, nego socijaldarvinisti i ostali koji su se koristili teorijom evolucije i samim tim je prezvakali za ono popularno stanoviste koje imamo danas. Moja prica je uglavnom o tome.

Dušan Stevanić је рекао...
Администратор блога је уклонио коментар.
Dušan Stevanić је рекао...

Rekao si da te ispravimo ako grešiš? Na to se pozivam i nadam se da neću biti shvaćen neprijateljski.

U prva dva pasusa praviš od teorije evolucije bauka, neshvatljivu, neuhvatljivu i nepojmljivu oblast ljudskog saznanja. Moguće da tajne samog procesa (ako je uopšte u pitanju proces) evolucije nisu potpuno poznate, ali teorija kao takva nije neshvatljiva i tajnovita. Čak je bazirana na prilično jasnim činjenicama i predvidela je genetiku kao nešto što se u nju uklapa. Neko pametan je rekao da je biologija bez teorije evolucije samo besmislena gomila činjenica.

Reči pripisane Darvinu nisu njegove. Više liče na Spensera (koji je u suštini socijal-lamarkista, ali što se često zaboravlja liberalno orijentisan). To da je čovek najkompleksnije biće, da je neko bolje od nekog drugog itd. nema nikakvu potporu, ne postoji u teoriji i nema nikakvog smisla.

Primena na istoriju "teorije evolucije" u ovakvom obliku je besmislena. Da li iko pri zdravom razumu može da tvrdi da je sada bolje nego nekad, a da je to objektivno gledište? Empedokle je rekao da se smenjuju razdoblja ljubavi i mržnje, a da je čovek sada (nekoliko vekova p.n.e.) na pola puta ka potpunoj mržnji. Čak i to zvuči istinitije.

Ni istorija ni evolucija ni filosofija se ne bave time šta je bolje a šta lošije.

Manastiri su bili jedino mesto gde su ljudi mogli da se obrazuju, pa je logično da je obrazovan čovek u srednjem veku to bio zahvaljujući manastiru.

Svinja kao životinja ni nema mogućnost izbora, dok ljudi još kako mogu da budu svinje.

Ni napredak u nauci nije očigledan. Zar ne postoji revolucija i svrgavanje do tada postojeće hipoteze kao tačne ili apsolutno tačne?

Razumem da ovo nije blog koji se ozbiljno bavi naukom i to poštujem. Ali kad je egzistencijalizam i filosofija u podnaslovu normalno je za očekivati bar egzistencijalizam i filosofiju:-)

I ako se odlučiš da obrišeš moj komentar, to je ok, samo bez ljutnje :-)

Stefan је рекао...

Prvo, hvala Sigismunde sto si odvojio vrijeme da citas ove moje pisanije. Nadam se da ces naci jos nesto sto ce ti biti interesantno.

Nemam razloga da ti brisem postove, uvijek sam rad da citam tudje kritike, svakakvog tipa, samo dok nema vrijedjanja u njima. Doduse, obrisao sam ti prvi komentar jer u njemu pise sve sto u drugom, pa da se ne ponavlja.

E sad, moj blog nije naucni rad ili obrazovno stivo tako da ja nekad u njega ulazim ne bas sa potpuno sigurnim znanjem i zato dolazi do gresaka. Vec mi je ukazano na nesto sto si ti spomenuo, sto mozes vidjeti u mom komentaru koji stoji iznad tvog, tj. da se moja prica vise odnosi na socijaldarviniste nego na samog Darvina. Ipak, ja ne zelim da mijenjam tekstove, neka stoje i kad su falicni, takvi su kakvi su, pokazatelj moga rada. Mislim da je to posteno, kao sto je posteno da ispod stoje komentari kritike.

Nego, u nekim stvarima nisi u pravu pa te moram ispraviti. I istorija i teorija evolucije i filozofija se bave time da je danas nesto bolje a da je prije bilo losije. Ovih dana pisem diplomski na temu Ideja napretka u filozofiji istorije i tu se koristim radovima iz mnogo sfera i nije rijetko da se govori o jasnom progresu, o tome da je danas sve bolje nego ranije itd.
Primjeri iz filozofije su Hegel i Marks, iz politike Fukujama, Grejam, iz nauke Poper i cio becki krug i tako dalje.
Takodje, vecina ljudi sa kojima sam razgovarao (u tipu ankete) smatra da progres postoji u svemu. Otud sva ova prica, malo demaskiranje progresa i neki uticaj koji socijaldarvinizam (da se opet ispravim) ima na nase misljenje.

Sve ovo sto si ti rekao, stoji donekle. Ali ja sam imao u vidu one najglasnije i najusancenije u najsirim krugovima. Nadam se da se razumijemo i da cemo se i dalje citati.